Izložba Alekse Mitrovića „Beg u svedeno“ – DOLAZIMO!


Izložba Alekse Mitrovića „Beg u svedeno“ biće otvorena 04. oktobra u 19.00 časova u prostoru Omladinske kulturne stanice OPENS. Zainteresovani posetioci će moći da pogledaju izložbu u periodu od 04. do 08. oktobra.

Aleksa Mitrović je likovni umetnik, koji je do sada priredio jednu samostalnu izložbu, učestvovao na dva projekta i više od 10 grupnih izlaganja u zemlji i inostranstvu, stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije i nosilac godišnjih nagrada AUHS iz umetničkih disciplina slikanje i crtanje. Aleksa će u okviru konkursa „DOLAZIMO“ predstaviti prvu izložbenu celinu svog novog projekta „Beg u svedeno“. Ustraživački projekat podstaknut interesovanjem za mentakne, biološke i psihomotorne promene koje se javljaju usled recepcije informacija i slika. Pojam bega koji se javlja u samom nazivu odnosi se na psihološko bekstvo i potreba za takvim obeležava vreme u kojem živimo. Povod za nastanak ovog istraživačkog projekta ne polazi od bega putem opterećenja. Umesto toga, bavi se potencijalom psihološkog odmora kroz iskustvo svedenih sadržaja. Svedene forme i utisci igraju određenu ulogu u samoregulaciji nadraženog čovekovog sistema.

Reči autora:

„Beg u svedeno“ je istraživački projekat podstaknut interesovanjem za mentalne, biološke i psihomotorne promene koje se javljaju usled recepcije informacija i slika. Pojam bega koji se javlja u samom nazivu odnosi se na psihološko bekstvo. Potreba za takvim obeležava vreme u kome živim. Pojedinci ga ostvaruju krećući se fizički i/ili psihički van svoje sredine. Pojava koja mi je poslužila kao prvobitan motiv pri kontemplaciji o temi mog istraživačkog projekta vezana je za ovaj fenomenom. Karakteriše je paradoks koji se javlja u iskustvu tehnološki pismenog dela stanovništva, specifično onog koji provodi mnogo vremena na socijalnim mrežama i internet sajtovima. Težnja za razonodom i skretanjem sopstvene pažnje kod pripadnika ove grupe društva vodi novom vidu opterećenja. Ovaj vid opterećenosti iskusio sam i sam što je pobudilo moju radoznalost za istraživanjem.

Međutim, povod za nastanak ovog istraživačkog projekta ne polazi od bega putem opterećenja. Umesto toga, bavi se potencijalom psihološkog odmora kroz iskustvo svedenih sadržaja. Svedene forme i utisci igraju određenu ulogu u samoregulaciji nadraženog čovekovog sistema. Transpozicijom i ispitivanjem funkcije elemenata koji dovode do biološkog, te i psihološkog smirenja formiram nove celine sa osnovom u apstraktnom načinu izražavanja. Lišeni asocijacija na predmetno, a suptilnog karaktera, radovi koji ovim putem nastaju omogućavaju individualne načine iščitavanja dela. Nejasne pojave zbunjuju naše čulo vida te izazivaju optičke iluzije koje obogaćuju vizuelni doživljaj i ostavljaju nas privremeno hipnotisane. Kako bih pomenute fenomene podstakao putem slike, biram prvenstveno tehnike ulja na platnu i akvarela.

Dugotrajno sušenje uljanog bojenog sloja koristim da prvo nanosim, a zatim prevlačim i razmazujem bojene površine slike. Na ovaj način dolazi do njihovog mešanja i stišavanja kontrasta, te naposletku do svedenog utiska slike. Specifična akvarelu su razlivanja pigmenata u vodi i transparencije koje ostvaruju drugačiji, ali srodan efekat slici u ulju. Uporedo, razmatram druge medijske mogućnosti i vidove prezentacije rada u prostoru. Uloga zvuka u delu može doprineti celokupnom utisku meditativnosti. Poznato je da određeni zvukovi ili muzičke kompozicije dovode do promene psihološkog i emocionalnog stanja slušaoca. U poslednjim godinama sve učestalije se javljaju različiti sadržaji na internetu koji za cilj imaju smirenje čovekovog nervnog sistema. Interesantan je fenomen white noise-a kao i njegovih srodnika (pink noise, brown noise…) koji navodno potpomažu fokus, produktivnost ili bolji san i relaksaciju putem apstraktnog zvučnog nadražaja. Komponovanje tonova s druge strane ima mogućnost podsticanja vremenski linearnog i efemernog iskustva umetničkog dela.

Ono se razlikuje od iščitavanja apstraktne slike pred kojom posmatrač ima veću slobodu da izabere redosled utisaka,kao i mogućnost da se na njih vraća. Interesuje me na koje načine sadejstvo zvučnog i vizuelnog fenomena, imajući na umu njihove razlike i sličnosti, može dalje definisati opšti utisak publike o umetničkom delu u izložbenom prostoru. Suštinski težim da ispitam mogućnost umetničkog dela ili iskustva u izložbenom prostoru da evocira stanja fokusa, samosvesti i relaksacije publike. Polazim od lekcija iz sopstvenih iskustava ovih stanja, razmišljajući o činiocima koji do njih dovode, te razmatram njihovu ulogu u svom svakodnevnom životu i svakodnevici drugih.

Nadam se da kroz konkurs „DOLAZIMO“ mogu da potpomognem svoju produkciju i javno predstavim prvu izložbenu celinu svog novog projekta „Beg u svedeno“. Ostajem otvoren različitim medijskim mogućnostima te verujem da izbor o elementima svoje finalne prezentacije mogu doneti uzevši u obzir buduće prostorne i vremenske okvire. Pored toga, prilika da govorim o okolnostima stvaralaštva svoje generacije, kroz podkast sa Šok zadrugom, mi je izuzetno značajna i bio bih zahvalan ukoliko bi mi bila pružena.