У оквиру онлајн Дочека, 13. јануара, новосадска кореографкиња Сташа Кукић представиће нам својим плесним перформансом нове просторе за културу на Великом Лиману – Биро, Складиште и Културну станицу ОПЕНС, као и Културну станицу Барка на Клиси.
Перформанс ће бити изведен на композиције Dream, Lychnis, Hedonism и Epilogue новосадског композитора Лазара Новкова, а уз Сташу ће бити и њен колега, балетски играч Иван Салонски.
Двадесетрогодишња Сташа Кукић већ је плесним корацима утабала пут чак до Московског државног института културе и остварила успех на бројним републичким, европским и светским такмичењима, а била је и кореографкиња плесног перформанса на свечаном отварању овогодишњег „Калеидоскопа културе“.
Сташа нам је открила импресије о њеном ангажовању на онлајн Дочеку, новим просторима за уметнике, али и по чему ће памтити 2020. и шта жели у 2021. години.
С обзиром на то да ћеш у току Дочека свој перформанс извести у различитим просторима, колико се томе прилагођаваш, односно како простор утиче на твоје извођење?
Када правим нову кореографију или перформанс увек се трудим да своју идеју и виђење прилагодим простору у ком је изведба јер се тако постиже та целина која је неопходна за комплетан доживљај. Музику за перформанс такође бирам у односу на простор јер је то врло битан део који на неки начин може да повезује простор и перформанс.
Да ли простор за тебе може бити инспирација?
Наравно, треба максимално искористити све што неки простор нуди и тако направити перформас који је баш уклапа у тај конкретан простор. Дешава се да неке ствари изгледају другачије од тога како ја замислим када се пробају у новом окружењу, али то даје још више могућности за развијање целокупне приче која се ту дешава. Сваки простор носи неку своју причу, емоцију и мислим да увек треба кренути од тога, истраживати, али се и присећати тог неког првог утиска јер је то најчешће оно што ће гледалац сам да примети на почетку перформанса. Поред тог неког површинског прилагођавања у смислу димензија простора, могућности кретања, занимљиво је наћи детаље који су специфични конкретно за тај простор и поиграти се са могућим опцијама њиховог коришћења. Сам процес који се одвија док се ствара перформанс за одређен објекат је налик дечијем истраживању света око њих, треба све тачно сагледати, наћи најбољи приступ и начин да се истакне неки део који нам је привукао пажњу, а опет са друге стране не фокусирати се само на пар места и занемарити остатак простора.
Како видиш идеју да простори у којима ћеш наступити, односно старе фабрике и складишта постају нови простори за културу што ће на неки начин бити представљено и твојим перформансом?
Мислим да је то одлична могућност да се простор који је био намењен за нешто друго претвори у место где ће се одржавати културна дешавања и тако настави свој „живот“ у неком новом облику. Порекло и изглед тих простора ће моћи да буду неисцрпан извор инспирације за разне уметнике јер стварно имају богату историју и онда је само на нама како ћемо на најбољи начин искористити то и сачувати их.
Колико је за тебе значајно учешће на Дочеку који ће бити у онлајн формату?
За мене је учешће на Дочеку веома значајно зато што сматрам да ће захваљујући томе људима бити улепшани празници и генерално ће помоћи да се људи осећају боље у овом периоду у ком је то врло битно да се постигне. Драго ми је да сам добила прилику да прикажем свој перформанс и на тај начин допринесем пројекту који је објединио сјајне уметнике и част ми је да сам део овако једног креативног и веома лепог догађаја.
Како видиш идеју да Дочек буде онлајн?
Због целе тренутне ситуације са пандемијом мислим да је тај формат неизбежан јер је првенствено свима у циљу да сачувамо здравље и једни друге. Иако ћу се сложити да многе ствари нису исте када се гледају уживо и онлајн, мислим да ће на овај начин понуђен садржај можда чак бити и доступнији већем аудиторијуму због удобности његовог налажења као и могућности да се погледа у било које време, па и више пута. Сви су се већ навикли на онлајн формат живота тако да ово може бити само плус јер сви који буду желели могу, из себи угодног места, да прате садржај Дочека.
Шта желиш у 2021. години и шта је оно позитивно што ћеш памтити у 2020. години?
Позитивно што ћу памтити из 2020. је убрзан пораст културних дешавања у Новом Саду и подршка локалним уметницима да остваре и покажу оно на чему су радили што сматрам да је одлично и да је баш то оно што нам је требало у овом граду, препуном талентованих људи који коначно имају више прилика да то и покажу. На личном плану ћу ову годину памтити по дипломирању на основним студијама, јер је за мене то била круна једног прелепог периода живота за који сам радила доста дуго и посвећено. У 2021. нам свима желим првенствено здравље, а онда и мање брига, више осмеха и посвећености ономе што нас истински испуњава и радује. Волела бих да се настави овај прогрес који се дешава у култури, јер могу само да замислим до колико дивних ствари може да доведе и генерално подигне и свест о култури као и квалитет и квантитет садржаја који се нуди.
Фото: Владимир Величковић
